Postoje ljudi koji, iako su možda zbog posla primorani da se bude rano, bolje funkcionišu noću. Njima je veče najlepše doba dana, tada su bolje raspoloženi, imaju više volje i elana – prosto se lepše osećaju noću.
To da li je neko noćna ptica ili ranoranilac zavisi od kronotipa spavanja. Kronotip spavanja predstavlja vezu između našeg organizma i sna koji mu je potreban. Studije su pokazale da osobe koje ustaju rano imaju cirkadijalni ritam kraći od 24 sata, dok večernji kronotipovi mogu imati i cirkadijalni ritam duži od 24,4 sata.
Dakle, to kada idemo na spavanje nije samo stvar navike, već može da bude i rezulat našeg genetski predodređenog cirkadijalnog ritma. Naš cirkadijalni ritam se pokazuje još u detinjstvu, pa tako imamo decu kojima je insistiranje roditelja na ranom odlasku na spavanje u 9 ili 10 uveče prava noćna mora, a nekad i traumatično iskustvo.
Istraživanja pokazuju da ritam spavanja pored toga što utiče na naše celokupno zdravlje, ima uticaja i na osobine ličnosti. Za noćni tip ljudi se smatra da imaju izraženiju kreativnost, da su skloni maštanju i sanjarenju, da su umetničke duše. Dok su ljudi koji se bude rano generalno odgovorniji, praktičniji, bolji u rešavanju logičkih zadataka i bolje organizovani u svemu.
Ljudima koji su noćne ptice teže pada rad u javnim institucijama gde sve mora da bude potpuno organizovano i završeno u predviđenom roku. Za njih su poslovi koji uključuju kreativnost i mogućnost davanja ličnog pečata mnogo bolja opcija. Dok sa druge strane, ranoranioci vole sistematičnost i rad po utvrđenim pravilima.
Neki naučnici smatraju da su ljudi koji više vole noć skloniji laganju i sebičniji, dok su ranoranioci kontrolišući i opsesivni. Zbog svoje spontanosti noćne ptice su zabavnije i imaju bolji društveni život, sa druge strane ranoranioci nisu toliko otvoreni za nove ljude i nova iskustva.
Spavanje se sastoji od četiri REM faza, s obzirom da noćni ljudi kasno ležu, oni uglavnom propuste četvrtu a nekad i treću fazu, zbog toga često imaju poteškoća sa pamćenjem i koncentracijom. Ranoranioci nemaju taj problem, ali njih muči to što ih do kraja dana umor već „pregazi“ i jako teško funkcionišu u večernjim časovima.
Iako se naučnici slažu da ne možemo da promenimo svoj ciklus spavanja, donekle možemo način života prilagoditi svom kronotipu. Kako bismo povećali svoj kvalitet spavanja, najbolje je da svoje najvažnije zadatke i društvene aktivnosti organizujemo u vreme najveće produktivnosti. San utiče na naše raspoloženje i kvalitet života, zato ga nadoknadite kad god je to potrebno.
